Edit: Ovaj tekst je izmenjen 26.7.2025. Izbrisana je tvrdnja da je Srđan Stojanović, vlasnik Multimedia Books i Multimedia Concerts, u srodstvu sa Rodoljubom Stojanovićem, vlasnikom Multimedia Music, na zahtev potonjeg.
“Prijavili smo se zato što takvih prilika nema mnogo, ili uopšte, u našoj zemlji”, kratko mi odgovara muzičar jednog lokalnog benda na pitanje zašto su se prijavili na konkurs Fonda za kulturna davanja, inače namenjenog finansiranju muzičkih projekata.
“Situacija za alternativne bendove je standardno loša, pa smo hteli da bar na ovaj način dobijemo neka minimalna sredstva koja bismo uložili u snimanje, da ne ide baš uvek iz našeg džepa”, dodaje.
Vest da je njegov bend odbijen na konkursu saznao je od drugih, takođe odbijenih kolega, kojih je ove godine 150 (od ukupno 448 prijavljenih projekata).
Po pravilu, niko od njih ne dobija formalno obrazloženje zašto nije zadovoljio uslove konkursa, pa samim tim ne znaju šta treba unaprediti naredne godine kako bi povećali svoje šanse. Baš zato, postaju demotivisani da se ponovo prijave, iako bi im ovaj simboličan iznos donekle olakšao aktivnosti.
Inače, ovaj konkurs početkom svake godine raspisuje Sokoj, jedina organizacija u Srbiji koja ostvaruje imovinska prava muzičara. Jednostavnim jezikom, svi emiteri (radio i TV stanice, muzički podkasti, itd.), ali i ugostiteljski objekti, bioskopi, svaki put kada neko javno nastupa i izvodi muzički repertoar – plaća Sokoju određenu naknadu, koju ova organizacija potom raspodeljuje tim autorima čija su dela korišćena.
Na osnovu poslednjih podataka, ukupan broj članova ove organizacije je oko 14.000. U slučaju da neki autor ne želi da bude član Sokoja – neće dobijati naknadu od emitovanja svojih dela, zato što ne postoji alternativna organizacija.
Prema Zakonu o autorskom i srodnim pravima, samo jedna organizacija u zemlji može obavljati ovu delatnost, a Sokoj je ove godine proslavio 75. godišnjicu postojanja.
Budući da svaka zemlja ima “svoj Sokoj”, odnosno kolektivnu organizaciju za obavljanje ove delatnosti, autori iz Srbije se mogu učlaniti u jednu ili više inostranih organizacija. Međutim, to je efikasno jedino ako se njihova muzika emituje u tim zemljama.
Suvišno je naglašavati da većina srpskih autora ima dominantno domaću publiku, te im je u interesu da organizacija koja ostvaruje njihova prava posluje što pravičnije i transparentnije. Isti taj interes zastupaju brojni ugostiteljski objekti i emiteri u Srbiji koji ovoj organizaciji plaćaju naknadu.
Upozorenje da ne objavljujemo podatke o Fondu
U drugim zemljama u Evropi, kao što je Poljska, kolektivne organizacije za ostvarivanje prava muzičara ulažu i u edukaciju autora o njihovim pravima i mogućnostima za poboljšanje njihovog društvenog i materijalnog položaja. Tako je, na primer, “poljski Sokoj”, odnosno organizacija ZAiKS, pokrenula inicijative poput ZAiKS Academy i ZAiKS.lab, s posebnim naglaskom na tehnološkom aspektu muzičke industrije.
Referišući se na primere dobre prakse, a u vezi s odbijenim projektima pomenutim na početku teksta, pitali smo Sokoj da li planira neku vrstu edukacija ili konsultacija za svoje članove i druge zainteresovane podnosioce projekata, na šta su nam odgovorili odrično:
“Ne, jer se Sokoj, u skladu sa svojim zakonskim i statutarnim odredbama, ne bavi takvim aktivnostima. Kvalitet prijava ne zavisi od edukacije ili konsultacija, već od njihove sadržine, odnosno kvaliteta projekta. U sadržinskom smislu, nemoguće je davati savete ili konsultacije kako da buduće prijave budu kvalitetnije. U smislu formalne ispravnosti, Sokoj ne može podučavati podnosioce, ali upravo zato stremi konstantnom pojednostavljivanju procedure apliciranja i redovno stoji na raspolaganju aplikantima”, poručio je Dejan Manojlović, direktor ove organizacije.
Podsetimo, Statut na koji se naš sagovornik poziva i kojim se organizacija vodi u svom poslovanju, odbijen je u Agenciji za privredne registre (APR) zbog niza manjkavosti, navedenih u odluci registratora, a o kojima smo pisali u nedeljniku “Vreme”. U istom tekstu, advokat Mirko Mrkić potvrdio nam je da je Statut Sokoja iz 2021. nevažeći.
S druge strane, direktor Manojlović smatra da objavljivanje Statuta u APR-u ima “čisto deklaratorno dejstvo”, zanemarujući time nepravilnosti na koje im je Agencija skrenula pažnju:
“Okolnost što važeći Statut Sokoja, donet 26. aprila 2021. godine, nije registrovan u APR-u, ne utiče na njegovu validnost. Objava akta u APR-u ima čisto deklaratorno dejstvo, koje služi radi obaveštavanja trećih lica o postojanju i sadržini konkretnog akta. Sa druge strane, suštinsko, konstitutivno dejstvo ima sama odluka skupštine Sokoja kojom je Statut donet. Shodno tome, organizacija je obavezana da postupa po novom Statutu kao izrazu volje njenih organa i članova”, naveo je direktor povodom ovog pitanja.
Međutim, upravo zahvaljujući APR-u, bilo koje lice na svetu može pristupiti godišnjem finansijskom izveštaju Sokoja, koji je javno dostupan na stranici Agencije. No, direktor ponovo tvrdi drugačije:
“Pre svega bismo istakli da finansijski izveštaji Sokoja nisu dokumenti koji su javno dostupni, niti postoji zakonska obaveza njihovog javnog objavljivanja, već samo činjenja dostupnim članstvu. Ovo sve iz razloga što Sokoj, kao organizacija koja ostvaruje privatna prava autora i drugih nosilaca prava na muzičkim delima, nema dužnost obaveštavanja šire javnosti, za koju se, sasvim logično, i smatra da nema opravdan interes za uvid u predmetne podatke. S tim u vezi, podsetili bismo da, shodno važećem Pravilniku o poslovnoj tajni, pomenuta dokumentacija predstavlja poslovnu tajnu, a otkrivanje i objavljivanje informacija čini kršenje Pravilnika. S obzirom na činjenicu da Vi te podatke imate, jasno je da je neki član Sokoja tu svoju obavezu prekršio. Što, na dalje, ne znači da Vi te podatke i treba da objavljujete, imajući u vidu sve prethodno”, istakao je direktor, ali – netačno.
Sve informacije navedene u nastavku teksta su javno dostupne u registrima udruženja i preduzetnika, na zvaničnim veb stranicama, kao i na javnim nalozima na društvenim mrežama.
Više od 60% sredstava odlazi anonimnim autorima
Prema najnovijem, javno dostupnom finansijskom izveštaju Sokoja, u 2024. godini ova organizacija prihodovala je više od 2,7 milijarde dinara. Od prikupljenih sredstava, po odbitku troškova obavljanja delatnosti organizacije (do 30%), odbija se iznos do 10% koji čini poseban Fond za kulturna i socijalna davanja. Za sredstva iz ovog fonda mogu da apliciraju svi članovi organizacije, ali i drugi zainteresovani pojedinci, putem konkursa koji se objavljuje na zvaničnoj veb stranici i u mediju “Politika”.
Izveštaj pokazuje da je iz ovog Fonda u 2024. godini isplaćeno ukupno 112,6 miliona dinara. Međutim, na zvaničnoj veb stranici organizacije objavljeni su podaci o raspodeli svega 46,1 miliona dinara – što znači da su članovi informisani o načinu utroška tek 37% sredstava.
Ostatak, gotovo 61 milion dinara, kako se navodi u izveštaju, isplaćen je autorima koji su ostvarili pravo na podsticaj. Njihova imena, međutim, nisu poznata ni članstvu ni javnosti.
Prema istom dokumentu, Fond za 2025. godinu prevazilazi 240 miliona dinara, a članovi su obavešteni o raspodeli svega 59.3 miliona. Za sada nije poznato koliko će otići na podsticaj odabranih autora.
Dodatno, prema Zakonu o autorskim i srodnim pravima, Sokoj je u obavezi da na zvaničnoj stranici organizacije objavi godišnji izveštaj o poslovanju. U trenutku pisanja ovog teksta, izveštaj za 2024. nije objavljen. Uvidom u izveštaj za prethodnu godinu, uočljivo je da se ponovo navodi delimičan iznos ukupno isplaćenih sredstava. Tačnije, u prečišćenom izveštaju organizacije, ne pominje se stavka isplate autorima koji su ostvarili pravo na podsticaj, a koja čini većinski deo Fonda.
Pitali smo direktora Manojlovića ko su autori koji su ostvarili pravo na sredstva iz Fonda kroz direktne podsticaje, van konkursnog postupka, kao i zbog čega ta informacija nije javno dostupna.
“Kako je kategorija podsticaja ograničena na članove Sokoja, ne postoji osnov za javno objavljivanje informacija o pojedinačnim autorima koji su ostvarili ovo pravo, dok individualni iznosi, kao osetljiva kategorija finansijskih podataka, predstavljaju poslovnu tajnu, a podležu i zaštiti u smislu podataka o ličnosti. U realizaciji ove aktivnosti, kako je predviđeno samim Planom raspodele, učestvuju i Savet autora Sokoja, kao i Upravni odbor Sokoja, što sve obezbeđuje da su ispoštovani svi kriterijumi predviđeni aktima Sokoja, te da su podsticaje dobili oni autori, kojima po tim kriterijumima i pripadaju”, naveo je u odgovoru.
Kadija te tuži, kadija ti sudi
O tome koji projekti će dobiti finansijsku podršku u konkursnom postupku, kao i u kojim iznosima, odlučuje Upravni odbor, koji zatim predlog prosleđuje Skupštini na usvajanje. Ona taj predlog, po svemu sudeći, bespogovorno usvaja.
“Po informacijama i saznanjima kojima raspolažemo, u navedenom periodu (2015-2025) pomenuti predlozi su uvek bili usvojeni od strane Skupštine”, potvrdio nam je direktor.
I ove godine, na listi odobrenih projekata nalaze se pojedinci iz organa upravljanja – uključujući i samog predsednika Upravnog odbora.
Nikola Čuturilo, koji je tu funkciju obavljao do 25. maja 2025, zajedno sa Zoranom Predinom čini muzički projekat Analogna rasa. Prema objavljenim rezultatima Fonda, Analognoj rasi su za 2025. godinu odobrena dva projekta:
- Koncert Analogne rase u Mariboru i predstavljanje kantautora RS, podnosilac je Nenad Marić (Kralj Čačka);
- Nastupi u Sloveniji sa grupom Analogna rasa, podnosilac je Dejan Cukić.
Na istoj sednici Skupštine, krajem maja, Dejan Cukić izabran je za člana Nadzornog odbora.
Povodom potencijalnog sukoba interesa u navedenom primeru, uputili smo pitanja upravi Sokoja, te nam je rečeno:
“Nužno je istaći da su članovi organa Sokoja, pa i članovi Upravnog odbora, aktivni muzičari, koji aktivno učestvuju u muzičkom životu, koji su blisko povezani sa ostalim muzičarima, pa bi bilo skoro nemoguće projekte, koji su na bilo koji način vezani za njih, isključiti iz mogućnosti da budu realizovani. Nepristrasnost se postiže na način da ukoliko član Upravnog odbora ima bilo kakvu posrednu ili neposrednu vezu sa projektom, on se prilikom glasanja izuzme iz istog”, odgovorio je direktor i dodao:
“Važno je napomenuti da su projekti na koje eventualno mislite, izabrani zbog sebe samih, zbog kvaliteta projekta, ličnosti muzičara koji je aplicirao, kao i želje Sokoja da srpska autorska muzika bude dostojno reprezentovana u inostranstvu, a nikako zbog činjenice da imaju vezu sa nastupom grupe Analogna rasa, na istom festivalu u Sloveniji.”
Uslovno-posledične veze dobitnika sredstava
Analizirali smo nosioce odobrenih projekata u 2025, s fokusom na kategoriju popularne muzike, i uočili brojne povezanosti s organima upravljanja u Sokoju, posebno s Upravnim odborom koji i odlučuje o statusu podnetih projekata.
Wind Rock Fest
Među odobrenim projektima nalazi se Wind Rock Fest, čiji je organizator Udruženje građana “Good Energy”. Jedan od hedlajnera ovogodišnjeg izdanja festivala biće upravo pomenuta grupa Analogna rasa dojučerašnjeg predsednika UO Nikole Čuturila.
Vest da će Analogna rasa nastupati na ovogodišnjem izdanju festivala objavljena je čak tri meseca pre rezultata konkursa, što znači da je Čuturilo odobrio finansiranje ovog festivala, znajući da će nastupati na njemu.
Brdo Mišar
Finansijsku podršku dobila je i firma Brdo Mišar doo, čiji je direktor Aleksandar Martić Zahorjanski, koji je ujedno suvlasnik i glavni kuvar Restorana Sokoj. Naziv odobrenog projekta je “U susret domaćim autorima”, iako je ovo privredno društvo registrovano za delatnost restorana i pokretnih ugostiteljskih objekata.
Vladimir Đurić Đura i Rodoljub Stojanović
Autori podkasta “Muzička industrija” Vladimir Đurić Đura i Rodoljub Stojanović takođe su nosioci, ili posredno uključeni, u nekoliko odobrenih projekata.
U njihovom podkastu gostovali su brojni predstavnici muzičkih institucija, uključujući Sokoj, OFPS, PI, UKS, Zavod za intelektualnu svojinu i Ministarstvo kulture. Tretman sagovornika bio je mahom afirmativan, bez kritičkog osvrta.
Projekti koje su odobreni voditeljima ovog podkasta jesu:
- “Autori Sokoja podkast”, podnosilac je Vladimir Đurić, tzv. Đura Mornar;
- “Supermedijalni događaj Heroji”, frontmen ovog benda je Vladimir Đurić;
- “100 večnih”, podnosilac je Multimedia Music, čiji je vlasnik Rodoljub Stojanović.
- “Guglaj me lutko”, podnosilac je Institut za savremenu muziku, čiji je zastupnik Srđan Stojanović, vlasnik Multimedia Books i Multimedia Concerts.
Inače, Vladimir Đurić javnosti je poznat i po spornom konkursu Ministarstva kulture i informisanja iz 2018. kada je, prema pisanju brojnih medija, bio član komisije koja je najviše sredstava dodelila firmi “Essentis”, čiji je on vlasnik. Iako je Đurić demantovao vlasništvo nad ovim privrednim društvom za Danas, njegov JMBG i JMBG vlasnika Essentisa su identični.
Kralj Čačka
Nenad Marić, poznatiji kao Kralj Čačka, već je pomenut kao podnosilac odobrenog projekta Analogne rase, iako je on samo gostujući pevač na jednoj pesmi. Pored toga, njemu je odobren još jedan projekat, za njegov treći, dupli studijski album.
Bojan Slačala
Pored Kralja Čačka, još jedno ime koje se čak dva puta našlo na listi odobrenih projekata jeste i Bojan Slačala, član grupe Artan Lili. Podržano je snimanje njihovog četvrtog studijskog albuma, kao i projekat pod nazivom “Kulturna razmena i promocija srpskih autora u inostranstvu”.
Da je Slačala zadovoljan poslovanjem Sokoja, pokazuje i njegova izjava u promotivnom tekstu Žikice Miloševića “Uskrsnuće tantijema: Kako je Srbija postala svetli primer u naplati autorskih prava”.
Udruženje kompozitora Srbije
Suprotno dobroj praksi, muzičke organizacije u Srbiji neretko dele članove organa upravljanja, što može upućivati na koncentraciju moći u rukama istih ljudi, zatvoreni krug kontrole, ali i slabiju zaštitu interesa ostalih autora.
Tako je, na primer, Tatjana Milošević Miljanović u Upravnom odboru Sokoja, ali i Udruženja kompozitora Srbije (UKS), Dragoljub Ilić je istovremeno član Nadzornog odbora Sokoja i Upravnog odbora UKS, dok je Rade Radivojević član Saveta autora Sokoja, ali i predsednik UKS, te član UO i Statusne komisije UKS.
Ovakva personalna preklapanja posebno su problematična kada se zna da je Sokoj dodelio sredstva UKS-u, što otvara pitanje transparentnosti i mogućeg sukoba interesa, jer o tome praktično odlučuju isti ljudi, samo za različitim stolovima.
U 2025. odobreno je čak šest projekata čiji je podnosilac UKS:
- Impuls za inspiraciju promoterima i muzičkim piscima;
- Učestvovanje UKS u radu međunarodnih krovnih muzičkih autorskih organizacija kroz članstvo, seminare i sastanke;
- Obeležavanje jubileja – 80 godina od osnivanja UKS;
- 34. Međunarodna tribina kompozitora;
- Nagrada “Darko Kraljić” za muzičko stvaralaštvo u domenu popularne muzike;
- Revija instrumentalne muzike UKS – Rimus.
Ova zapažanja ne impliciraju da UKS ne bi trebalo da dobije sredstva iz Fonda za kulturna davanja, već ukazuju na važnost jasno definisanih i jednakih kriterijuma za sve kandidate, kao i na potrebu za većom transparentnošću i nepristrasnošću u procesu odlučivanja.
Udruženje muzičara džeza, zabavne i rok muzike
Slično kao i u slučaju UKS-a, i u ovom udruženju organima upravljanja dominiraju ista imena kao u Sokoju – konkretno, tri osobe. Nikola Čuturilo, do nedavno predsednik Upravnog odbora Sokoja, član je i Upravnog odbora Udruženja kao i njegovog sindikata. Jovan Maljoković, član UO Sokoja, istovremeno je predsednik Nadzornog odbora i član Statusne komisije Udruženja. Vasil Hadžimanov je, pak, istovremeno član Upravnog odbora obe organizacije.
Ovom udruženju u 2025. odobrena su tri projekta:
- GODUM – Godišnje nagrade Udruženja za 2025. godinu (koje, inače, dodeljuju zajedno sa Sokojem);
- Kako se sluša džez;
- Vizuelizacija projekta “Moja putovanja” Miodrag Bata Kostić i Putnici.
Takođe, projekat „20 es nada“ u kategoriji džez muzike podneo je Ivan Ilić – ime koje se poklapa sa imenom predsednika ovog Udruženja.
Džez fest Valjevo
I ove godine, sredstva Fonda za kulturna i socijalna davanja dobio je Džez fest Valjevo, čiji je umetnički direktor Milan Đurđević, član Upravnog odbora Sokoja i član benda Neverne bebe.
Music Vibes
Muzički festival “Music Vibes” koji se održava u Užicu takođe je među odobrenim projektima Fonda za 2025. godinu, a umetnički direktor ovog festivala je Vladan Đurđević, inače brat Milana Đurđevića koji je u Upravnom Odboru Sokoja, a obojica su članovi benda Neverne bebe.
Dodatno, u žiriju ovog festivala se proteklih godina nalazi i Nemanja Savić, takođe član benda Neverne bebe, koji je istovremeno u Upravnom odboru i predsedavajući Skupštinom Udruženja rok muzičara Srbije – još jedan nosilac odobrenog projekta Fonda u 2025.
Dream House
Kako se navodi u rezultatima konkursa, preduzeću za propagandnu i izdavačku delatnost Dream House doo odobren je projekat za “objavljivanje CD-a muzike za decu kompozitora Radeta Radivojevića”. Ovaj kompozitor je u Savetu autora Sokoja, kao i predsednik Udruženja kompozitora Srbije, te član UO i Statusne komisije Udruženja.
Fidbox doo
Fidbox doo je izdavačka kuća koja je na gramofonskim pločama objavila izdanja Nikole Čuturila (bivši predsednik UO Sokoja), Riblje Čorbe (bivši članovi su, ponovo, Čuturilo i Miša Aleksić, bivši predsednik UO Sokoja), Van Gogha (Zvonimir Đukić je u Savetu autora Sokoja).
Rezultati konkursa pokazuju da je Fidboxu odobren projekat “Nove srpske rok snage”, kao i izdanja “Štrajkački odbor – Zvuk ulice” i “Vatrom u led – buđenje”, koji su takođe objavljivani pod okriljem ove izdavačke kuće.
Za sve navedene projekte, od Sokoja smo tražili podatak o visini odobrenih iznosa, no tu informaciju nismo dobili.
