Ovogodišnje izdanje MENT festivala pokazalo je da publika četiri balkanske zemlje — Slovenije, Hrvatske, Srbije i Severne Makedonije — diše kao jedna. Drugim rečima, ako je artist ostvario određeni uspeh u matičnoj zemlji, gotovo je sigurno da će biti oberučke prihvaćen i u susednim zemljama.
Razlozi za to su brojni, počev od jezika, pa sve do društvenih mreža. Međutim, velika zahvalnost odlazi upravo showcase festivalima i muzičkim konferencijama kao što su MENT (Ljubljana), PIN (Skoplje) ili SHIP (Šibenik).
Imajući to u vidu, ne čudi što su aktuelne muzičke senzacije poput Luke Rajića ili Antuna Alekse (IDEM) okupili brojnu publiku koja je svaku pesmu pevala od reči do reči, čak i kada to nije njen maternji jezik.
S druge strane, upravo ovakvi festivali otvaraju put mladim muzičarima za regionalnu turneju, nakon što su „ispitali teren” i upoznali grad, publiku, koncertne dvorane i ljude iz industrije.
Ako se posmatra publika pojedinačnih zemalja u regionu, posebno u kontekstu alternativne muzičke scene, radi se o relativno malom uzorku, u poređenju sa drugim evropskim državama. Međutim, ono što odlikuje Balkan jeste udružena publika više zemalja, koja sve muzičare s ovog područja svrstava u koš „domaće”.
Samim tim, slovenački, hrvatski, srpski, makedonski, crnogorski i bosanski bendovi mogu računati na slušaoce izvan nacionalnih granica, koji će ih razumeti uz malo ili nimalo poteškoća. Upoređivaće ih sa srodnim muzičkim sastavima iz regiona, nezavisno od zemlje iz koje dolaze, već na osnovu kriterijuma koji se odnose na zvuk i senzibilitet.
Najzanimljivije regionalno otkriće na ovogodišnjem MENT festivalu dolazi upravo iz Slovenije, iz Maribora, a to je bend ĐOKO, čiji nastup smo najavili s iščekivanjem.
Njihov album „To ti vračam, tvoje je” iz 2024. godine, s jedne strane, savršeno nastavlja niz balkanskih, naizgled vedrih bendova prepoznatljivih po sintovima, pamtljivim melodijama, dovitljivim tekstovima, kao što su Svemirko, Sijenke, Fantom, Dram, MRFY, i drugih.
U širem smislu, njihov album jasno pripada globalnom Gen Z narrativu, možda najbolje artikulisanom u debi izdanju kantautorke Lole Young „This Wasn’t Meant For You Anyway”. U prilog ovoj tezi svedoči i činjenica da su objavljeni iste godine, kao i da nazivi albuma nalikuju, što je jedna od onih neverovatnih ovozemaljskih podudarnosti kada se identične spoznaje dogode nezavisno jedna od druge, na sasvim udaljenim tačkama.
U kontekstu inostranih bendova, pojavljuje se još jedna zanimljivost vezana za jedinstvenu balkansku publiku: sviđaju joj se isti bendovi. To je, takođe, lako objašnjivo našim kulturnim nasleđem koje je zajedničko iako smo danas nezavisne zemlje, ali je i dalje impresivno.
Tako se roterdamski Tramhaus predstavio publici na MENT-u u petak, a već sutradan u Beogradu, gde je dočekan sa jednakim entuzijazmom i prihvatanjem.
Bend koji se takođe izdvojio kao favorit među balkanskom publikom na festivalu jeste SMILE iz Kelna, koji se kreće sada već utabanom stazom Fontaines D.C.-a, ali je predvođen devojkom.
U program je, pored raznovrsnih noise sastava, uvršten i odabir za one koji preferiraju mekši zvuk sporijeg tempa. U ovoj paleti se najviše izdvojila češka kantautorka Karolina Beranova sa svojim bendom, vrlo vešta u kontrolisanju glasa i scenskom nastupu. Za našu redakciju, ona je definitivno ime koje ćemo nastaviti da slušamo i nakon festivala.
MENT je za sam početak 2025. godine postavio izuzetno visoke standarde koje će posetioci drugih showcase festivala, hteli to ili ne, neminovno upoređivati i vrlo teško dostići. Kako zbog samih osobenosti Metelkove, Kino Šiške ili ljubljanskog dvorca, tako i zbog izuzetnih uslova u koncertnim dvoranama o kojima, bar srpski izvođači, mogu samo da sanjaju.
I ova razlika u infrastrukturi se bitno oseti na nastupima srpskih i slovenačkih muzičara – srpski neretko bivaju zbunjeni profesionalizmom i opremljenošću prostora, dok slovenački, kada nastupaju u Srbiji, najčešće budu neprijatno iznenađeni ukoliko ne donesu sopstvenu opremu.
Bilo kako bilo, još jednom su dokazali zašto su apsolutni favorit među showcase festivalima u regionu. Pomenuti visoki standardi koje su postavili mogu samo da podstaknu zdravu konkurenciju i omoguće lakše umrežavanje muzičara i drugih muzičkih profesionalaca na Balkanu.
