Oni koji prate analitički muzički sadržaj na internetu verovatno su upoznati sa radom producenta i Jutjubera Rika Beata (Rick Beato). U jednom od videa, on se osvrće na fenomen „jednog pogrešnog čoveka” u muzičkoj industriji, na kojeg svaki perspektivni bend može naleteti, a koji nepovratno može naštetiti potencijalu njihove muzičke karijere. Iz najbolje namere, naravno.
Kada neko skrene pažnju kvalitetom svoje muzike, pre ili kasnije će dobiti jednu ili više primamljivih ponuda od iskusnih ljudi iz industrije. Mladi i neiskusni muzičari neretko upadnu u zamku loših ugovora ili povere svoju budućnost onima koji to poverenje zloupotrebe.
Posledica ove prakse nisu samo izdanja kojima muzičari nisu u potpunosti zadovoljni, već utiče i na njihovu motivaciju za dalje bavljenje muzikom i nesumnjivo stvori nepoverenje u buduće izdavače i saradnike.
Ovakva iskustva ostaju ispod radara i baš zato se ponavljaju iz godine u godinu novim muzičarima koji postaju deo scene.
„Opadanje očekivanja kod muzičara je odraz onoga što su izdavači u prošlosti radili”
Pre 15 godina, pojavio se bend iz Čačka, Za dž, kog su svi poredili s Mankizima (Arctic Monkeys), a frontmena Janka Ćirkovića s Aleksom Turnerom – što zbog vokalnog stila, što zbog fizičkog izgleda.
Zajednička im je bila i mladalačka, neukrotiva energija koju pokušavaju da sustignu i zauzdaju tokom cele pesme. Tekstovi su na sličan način, uz poluosmeh, čitali između redova tuđeg ponašanja.
Svoj prvi EP „Mesto Zločina” objavili su 2011, u sopstvenoj produkciji, nakon čega su potpisali za Mascom i objavili još dva EP-a, „Realnost zove” (2013) i „Izgled zavarava” (2014).
Za Bendskaut, frontmen Janko Ćirković priseća se ovog perioda:
„Koliko se sećam, naš menadžer Milan Savić nas je povezao sa Mascomom i pozvao na sastanak negde 2013. godine. To je bio naš prvi susret sa izdavačima bilo koje vrste, tako da nismo ni znali šta da očekujemo”, započinje on.
U kreativnom smislu, da li ste na albumima radili samostalno? Zvuče dosta drugačije od vaših prvih singlova i čini se da nisu uspeli da ponove taj uspeh. Kao da im nedostaje te prvobitne nebrušene pank-rok energije i tvog specifičnog stila pisanja.
– Dva od četiri člana su upisali fakultete i počeli da žive u Beogradu, tako da je bend uglavnom funkcionisao tako da gitarista Mićo Belić i ja na probe dođemo sa već osmišljenim rifovima i tekstovima pesama. Pesme prikupljene sa proba su grupisane i objavljene na dva EP-a, „Realnost Zove” (2013) i „Izgled Zavarava” (2014). Moram da naglasim da je to i prvi put da smo išli u studio da snimamo i, tako mladi i neiskusni, nismo baš dobili zvuk koji bi izvukao najviše iz pesama, ali i dalje ima tu par stvari koje volim da čujem. Sa snimljenim pesmama smo otišli na sastanak u Mascom na kom smo preslušavali snimljene pesme i razgovarali o budućim planovima.
Iz ove perspektive, kako gledaš na saradnju s Mascomom?
– Saradnja je bila kratka i, koliko se sećam, sve što je dogovoreno oko prva dva EP-a bilo je i urađeno, što svakako nije puno. Pretpostavljam da se svelo na kačenje naših pesama na digitalne platforme. Bilo je razgovora o planovima za budući album i njegovom finansiranju, ali smo iz brojnih razloga svake naredne godine bili sve dalji od toga.
Slušala sam intervju koji ste dali za TV Čačak pre desetak godina, kada ste i ti i bubnjar rekli da želite muzikom da se bavite čitav život i da ne gledate na to kao hobi. Zašto bend više nije aktivan?
– Sećam se tog intervjua, ima čak 14 godina! To je jedan od prvih intervjua koje smo ikad dali. I dalje stojim pri tome što sam rekao. Raspad benda desio se u par koraka: prvi izazov je bio naš odlazak u Beograd, nedugo posle toga funkcionisali smo kao petorka, menadžer i četiri člana, ali je vremenom došlo do pogoršanja društvenih odnosa, igranja gluvih telefona i jednostavno više nije moglo.
Ti se i dalje baviš muzikom, ali je ne objavljuješ. Koje dileme imaš i da li postoji nepoverenje u izdavače?
– Nepoverenje u izdavače je realno. Ja bih rekao da je opadanje očekivanja kod muzičara odraz onoga što su izdavači u prošlosti radili. Koliko razumem, izdavač je tu da pesme koje si ti smislio, snimio i isfinansirao podeli sa ljudima na striming platformama? Čast izuzecima koji ponekad i organizuju koncerte svojih bendova, ali mi se čini da je u poslednjim godinama i to sve ređe.
– Kao što sam rekao i 2010. u tom intervjuu, sve se svodi na muziku. I danas prilagođavam sve ostale obaveze radu u studiju, ali sada samostalno, na sopstvenim pesmama. Prvi album snimljen je u studiju „Destilerija” 2020. sa pesmama koje sam napravio za vreme korone. „Sinoć je ponovo došao Đavo na Dorćol” je jedina objavljena na kanalu VMZ. Na drugom albumu trenutno radim. Rekao bih da najviše problema u ovom kreativnom periodu imam sa sobom, nesigurnošću. Nadam se da će 2025. biti ta godina u kojoj bih mogao da se vratim na binu.
