Opsežna studija u kojoj su učestvovali mladi muzičari iz Londona pokazala je da na uspešnost njihovih nastupa najviše utiče procena samoefikasnosti. Tačnije, pre samog nastupa, misao koja se javlja nije: „Da li sam dovoljno dobar muzičar?”, nego: „Da li ću moći uspešno da izvedem ovaj nastup, uprkos svim mogućim preprekama i u skladu sa faktorima u kojima se nalazim (prostor, ozvučenje, repertoar, itd.)?”
O istraživanju
Prema ovoj studiji, koncerti predstavljaju izvanrednu priliku za proučavanje motivacije mladih muzičara. Ona se ne fokusira na znanje i iskustvo pojedinačnih muzičara, već pokušava da poveže kognitivne i afektivne procese koji oblikuju ciljeve, očekivanja, tumačenja, vrednosti i emocije.
Najvažniji kognitivno-motivacioni proces identifikovan u ovom istraživanju jeste samoefikasnost, opisana kao uverenje da pojedinac može uspešno izvršiti ponašanje neophodno da bi se postigao očekivani rezultat. Ili, drugim rečima, to se odnosi na samoprocenu u kojoj meri osoba može obaviti određeni zadatak u datim okolnostima.
Samoefikasnost je od presudne važnosti – ne samo u oblasti muzike već i u drugim poljima, kao što je matematika, a razlog za to je zato što podstiče ponašanje (prvenstveno istrajnost) koje dovodi do uspeha.
Takođe, treba razlikovati samoefikasnost od samopoimanja, koje se odnosi na percepciju sopstvene kompetentnosti (akademske, motoričke, društvene), dok se samoefikasnost tiče procene savladavanja i izvedbe specifičnih zadataka, navode autori.
Na primer, saksofonista koji sebe smatra dobrim muzičarem (samopoimanje) može pred nastup biti zabrinut da li će imati dovoljno kapaciteta da izvede zahtevni repertoar koji podrazumeva visoke note i da li će moći da zadrži konzistentan ton tokom čitavog koncerta (samoefikasnost).
Zašto je samoefikasnost važna?
Misli koje se javljaju u glavi muzičara pred nastup gotovo uvek tiču se samoefikasnosti, odnosno tiču se njihove procene da li će moći uspešno da nastupe u različitim okolnostima i uprkos određenim preprekama. Ujedno, ovakve situacione procene su najvažnija uverenja koja osoba može imati, jer najviše utiču na to šta je pojedinac sposoban da uradi u tom trenutku, objašnjeno je u istraživanju.
Samoefikasnost se razvija kroz iskustva, kada pojedinac retko doživljava neuspehe, ili kada su neuspesi blagi. Pojedinac koji ima visoku procenu samoefikasnosti biće otporniji na greške, odnosno brže će se oporaviti ukoliko pogreši.
Kada i dođe do greške, ljudi koji imaju rezilijentnu samoefikasnost takvu situaciju će doživeti kao priliku da nešto nauče i budu bolji u budućnosti, tako što će promeniti pristup, potražiti pomoć ili promeniti uslove koji su se pokazali kao disfunkcionalni. Ovakav „bounce-back” pristup je ono što razlikuje visoko uspešne od manje uspešnih, navodi se u citiranoj studiji.
Ipak, samoefikasnost sama po sebi nije dovoljna za uspešan nastup; muzičari moraju kombinovati ovu mentalnu dimenziju sa fizičkom, odnosno posedovati neophodno znanje i veštine sviranja instrumenta.
Zaključci
Najvažniji zaključci iz navedenog istraživanja su:
- Muzičari bi trebalo da počnu nastup numerama u koje su svirački najsigurniji;
- Stavovi o sopstvenoj kompetenciji su gotovo od jednake važnosti za dobar nastup kao i vežbanje instrumenta;
- Da bi samoefikasnost bila utemeljena, muzičari treba da vode računa o svojoj fizičkoj izdržljivosti, da se prepuštaju iskustvima kroz koja mogu da uče i greše, da svoje greške ne doživljavaju fatalistički, ali i da idu na psihoterapiju dok ne razviju mehanizme da se samostalno nose sa svakodnevnim izazovima;
- Uključeni saradnici ne treba da insistiraju samo na unapređenju kvaliteta određenog dela i povećanju kompleksnosti, već i da vode računa o tome kako se muzičar oseća povodom tih izmena – koje nesigurnosti i zabrinutosti ima u vezi sa izvedom uživo, na primer;
- Ono što izuzetno pozitivno utiče na samoefikasnost muzičara jeste poverenje koje u njega imaju saradnici (producenti, ostali članovi benda, nastavnici itd.).
Uopšteno uzevši, samoefikasnost bi trebalo ozbiljnije razmatrati u profesionalnom pristupu muzičara, budući da u velikoj meri utiče na disciplinu koja podrazumeva visoke nivoe samoregulacije i mentalnu snagu neophodnu za dugogodišnje vežbanje instrumenta.va visoke nivoe samoregulacije i mentalnu snagu neophodnu za dugogodišnje vežbanje instrumenta.
